COURAGE

povezivanje zbirki

Slika 1: Tranzicije cenzure prema periodu i regiji

Period između 1945. i 1989. ipak je bio daleko od homogenog: može ga se podeliti na nekoliko vremenskih i geografskih faza. Period između 1945. i 1953. definisao je lik Staljina, njegov režim i početak Hladnog rata; dok su 1956–1989. skoro u potpunosti oblikovali naredni događaji Hladnog rata. Tako je totalitarnu diktaturu postepeno mogao da zameni njen blaži ekvivalent, npr. Kadarova era u Mađarskoj, iako se u tom periodu na drugim mestima održala tvrda linija komunističkog vođstva, na primer u Rumuniji, u Nemačkoj Demokratskoj Republici, za vreme vanrednog stanja u Poljskoj i na Baltiku.^[1]

Naravno, tri tipa cenzure (direktna, prikrivena i autocenzura) mogle su da postoje i istovremeno u praksi jedne države, ali obično su prikrivena cenzura i autocenzura bile te koje su postojale u isto vreme i uticale na intelektualne vidike u regionu. Kao što je prikazano na dijagramu cenzure, direktna cenzura je bila standard u periodu otvorenog državnog terora, dok su u periodu meke diktature i Detanta preovlađivale prikrivena cenzura i autocenzura.

Cenzura u praksi

Operacija direktne cenzure bila je dobro regulisana pojava. Njena generalna šema je bila sledeća: rukopis – cenzor#1: odobreno za kucanje – proveravanje dokaza (cenzor#2) – odobrenje za objavljivanje – počinje proces štampanja – nekoliko kopija se šalje na više nivoe (KGB, odsek za cenzuru komunističke partije, u pojedinim slučajevima kopija se slala u Sovjetski Savez).

^[1] Nacrtajte hronološku tabelu perioda komunističke vladavine u svojoj zemlji. Koliko perioda možete da identifikujete služeći se knjigom iz istorije i drugim izvorima?

Slika 2: Operacija cenzure u pojedinačnim slučajevima. Prikazane su četiri potencijalne tačke mešanja vlasti. Isti model se odnosi i na proces stvaranja drugih kulturnih proizvoda.

Drugim rečima, bilo je različitih sfera odgovornosti, a dozvola za širenje posebno osetljivih tema i dela dolazila je iz Moskve. Iz gore navedenog je očigledno da je cenzor čitao i proveravao tekst još dok je bio u formi rukopisa i da je u svakoj fazi proizvodnog procesa postojala mogućnost da se tekst/umetničko delo u nastajanju zaustavi ili izmeni.

Cenzura je imala dve glavne funkcije: primarna funkcija je bila da oteža pristup informacijama koje su bile drugačije prirode od one koju su autoriteti smatrali prihvatljivom i da na nivou nacije iskoreni sve informacije koje građani date zemlje nisu smeli da znaju. Da bi se to postiglo, mogle su da budu povučene čak i publikacije.^[1] Iz tog razloga je kulturni kontakt sa zapadnim svetom bio ograničen i stavljen pod kontrolu. U početku su umetnici koji bi postali neprijatni za vlast mogli da završe u zatvoru, budu deportovani ili se nađu u psihijatrijskim bolnicama. Kasnije bi bili ućutkani, njihova životnost bi bila iskorenjena ili bi bili naterani na emigraciju.

Sekundarna funkcija je bila da kontrolišu i „isprave” sadržaj javnih informacija, s ciljem da podrže pravac realnosti koji je propisala vlast, jer je jedan od njenih primarnih ciljeva bio da definiše „socijalističkog čoveka” i da „socijalistički realizam” dominira u umetnosti i kulturi. Ovi napori da se izvrši standardizacija ušli su u svaki segment društva, od obrazovanja preko kanala masovne komunikacije do predstave propisanog sistema vrednosti.

Generalni direktorat za zaštitu državnih tajni u štampi pod Savetom ministara SSSR-a (GLAVLIT) bila je glavna institucija za cenzuru u SSSR-u, s centralnom agencijom i regionalnim ispostavama u svim sovjetskim republikama, i on je postao uzor za cenzorske prakse u drugim socijalističkim zemljama. U Sovjetskom Savezu je agencija za cenzuru osnovana 1922. i njene funkcije su sve više i više pokrivale sprečavanje objavljivanja informacija koje bi mogle da kompromituju državne tajne u knjigama, novinama ili drugim štampanim materijalima, kao i u radio ili TV emitovanjima. U državama u regionu gde je postojala tvrda diktatura, kao što je period otvorenog staljinističkog terora između 1947/49. i 1953, ovo je bila vrsta odbrambenog mehanizma kako bi se izbegla potencijalna kazna, zatvor ili teror. Ono što je tipično za apsurd ovog vremena jeste da je u ovoj atmosferi jako malo ljudi zapravo znalo šta je zaista zabranjeno. Zastrašivanje je samo po sebi bilo efikasan alat da se ljudi potčine režimu.

Teškoća cenzorskog posla bila je u tome što su promene u zvaničnoj politici i ideologiji redovno vodile izmenama podataka, imena i činjenica; stvari koje su se smatrale zabranjenima u jednom trenutku, u drugom bi bile dozvoljene, s izuzetkom određenih tabua koji su uvek bili zabranjeni kao što su negativni aspekti odnosa sa Sovjetskim Savezom, stanje manjina (verskih, etničkih), iskrivljena struktura ekonomije itd. Liste koje su postojale u toku perioda otvorene diktature uništene su nakon promene režima, pa je tako malo izvora ove vrste dostupno danas. Nasuprot tome, u toku perioda prikrivene cenzure, tek je nekoliko generalnih ciljeva i predloga sadržaja eksplicitno izneseno, ali oni nisu zabeleženi u pisanoj formi.

Kao tipičan stilski dodatak, korišćen je generalni oblik „mi”, ili su davane izjave u ime „Partije”: ovim bezličnim i kolektivnim izrazom individualnost se sakrivala iza maske kolektivnosti, time validirajući moć vlasti. Prvih godina ovog perioda u svakoj državi je bio sastavljen popis koji je uključivao naslove zabranjenih knjiga i imena njihovih autora, a onda su ova dela bukvalno uništavana i spaljivana.^[2] Takođe, bila je tipična pojava da se iz dela izbrišu poglavlja, stihovi ili delovi teksta ili da se rečenice pišu iznova (na primer, u periodu 1945-1953, na osnovu liste koju je izdala partija, u Mađarskoj je uništeno više od 1.700 naslova i 150.000 kopija. One su sadržale ne samo fašističke i antisemitske radove, nego i svetske klasike i mađarsku književnost, u kojima su autori predstavljali građanske vrednosti.

Iz ove perspektive prikrivena cenzura nije bila predvidljiva, pošto je često bilo nemoguće znati šta jeste, a šta nije dozvoljeno – autori su imali priliku da o tim pitanjima pregovaraju ili diskutuju sa vlastima. U Mađarskoj su, na primer, vlasti sa ponosom izjavljivale da „u zemlji nema cenzure”. U pravnom smislu ovo je zaista bilo tačno: telo za cenzuru nije postojalo. Ipak, vlast je kontrolisala svaku publikaciju, film ili nastup, i oni su mogli da budu zabranjeni ili zadržani pre, u toku ili čak i nakon objavljivanja ili završavanja. Zloglasni princip „3 T-a” Đerđa Acela (zabrani, toleriši, podrži) omogućio je stalnu kontrolu čitave kulturne sfere kako bi se postigla dva gore navedena cilja. Drugim rečima, uspeli su da onemoguće rasprostranjeno širenje ideja koje su se suprotstavljale ili bile u neskladu sa vrednostima socijalističke kulture i ideologije. Oni koji su bili glasni i kritikovali sistem^[3] (na primer na teme crkvi, pitanja manjina, odnosa sa Sovjetskim Savezom, revolucija itd.) mogli su da budu izloženi ozbiljnoj odmazdi. Na primer, mađarskom piscu Šandoru Čoriju bilo je 1983. godine zabranjeno da putuje van zemlje zbog njegove knjige. Zato je bilo normalno što su umetnici i intelektualci razvili metaforičku upotrebu jezika u vreme prikrivene cenzure. Oni koji su bili zainteresovani za filozofske i ideološke rasprave ili misli mogli su da potraže nova značenja i vrednosti između redova i iza reči. Ljudi su mogli da prate partijske novine i obaveštenja i prate ko je bio kažnjen i zašto, što im je omogućavalo da steknu uvid u način razmišljanja stigmatizovanih osoba. Štaviše, bilo je onih koji su se otvoreno suprotstavljali vlasti u svom ličnom životu,^[4] ali oni su proganjani i često predstavljani kao kriminalci ili ljudi koji žive na granici između legalnog i ilegalnog. Ponekad su zatvarani,^[5] čime je marginalizovan njihov društveni uticaj.

U vreme prikrivene cenzure, ovim zadacima su se uglavnom bavili na nižim nivoima: upravnici, urednici i organizatori novina, izdavačkih preduzeća, pozorišta i kulturnih centara bili su odgovorni za pregledanje intelektualnih proizvoda pred sobom. Već od ove faze oni su pravili izmene ili sklanjali dela. Drugim rečima, princip 3T se ponekad pretvarao u 4T: pored podrži, toleriši, zabrani, u slučajevima kada se partijski funkcioner na određenom nivou plašio da donese odluku, pojavljivalo se i „promešaj”. Ako je delo bilo odobreno na početnom nivou, onda bi ministarstvo, kulturna institucija ili telo, kao što je Generalni direktorat za objavljivanje u Mađarskoj, ili čak „nadležna osoba” u državnoj partiji bili ovlašćeni da donesu odluku na sledećem nivou.^[6] Na tom nivou delo bi se prosleđivalo nekoliko puta sve dok se na još neobjavljenom delu ne bi pojavio pečat „odobreno”. Ako bi se uočila greška u procesu i pronašla ideja koju bi partija smatrala neprihvatljivom, publikacije bi se ispravljale i oni koji su ih pre toga odobrili bili bi kažnjeni. Pred kraj perioda meke diktature tokom osamdesetih, opozicija je uspela da se organizuje i predstavi svoje poglede na otvoreniji način, čak i pored prohibicije, ako vesti o njihovom aktivizmu nisu dospele do širih slojeva društva.^[7]

Autocenzura je snažna barijera umetničkoj slobodi i kreativnosti, budući da u ovom slučaju umetnik mora da pretpostavi šta je zabranjeno, omogućavajući vlasti da lakše sprovede svoje ideje u delo. Zapravo, ono što cenzuru čini efikasnom je to što svojom funkcijom i postojanjem sprovodi autocenzuru i što je svako ko želi objavljivanje u obavezi da je primenjuje. Autocenzura je bila karakteristična za čitav period: ono što je ograničavalo slobodno izražavanje misli i stimulisalo reviziju i pregledanje originalnih izraza u toku samog kreativnog procesa u početku je bio strah od mučenja i kazne zasnovane na ideologiji, kasnije egzistencijalna ranjivost, propast usled nezaposlenosti i na kraju prilika za egzistencijalnu promociju i želja za karijerom.

Vežbanja vezana za cenzuru: 

Ispitajte period 1945-1989. u svojoj zemlji iz perspektive cenzure i otpora u kulturi. Odredite granice perioda i karakteristike cenzorskih praksi.

Nakon toga, sakupite oko petnaest reči uz pomoć nastavnika i razgovarajte o tome da li bi data reč ili izraz mogli da se objave u određenom periodu. Glasajte i uporedite razlike u svojim mišljenjima vezano za prvih nekoliko reči, a zatim vidite da li grupa može da postigne konsenzus po tom pitanju i predstavi vrednosti koje propisuje sistem.

Ponavljanje

1. Šta znači cenzura?
2. Koliko tipova cenzure postoji?
3. Kako je cenzura funkcionisala u vreme državnog socijalizma? (đaci sklapaju odštampani i isečeni dijagram na tabli)
4. U kojim oblastima se građanski otpor razvio protiv državne vlasti?
5. Šta u kontekstu tog perioda znači „čitanje između redova” ?
6. Šta znači očekivanje „socijalističkog realizma”?
7. Šta podrazumevamo pod izrazima „3T” i „4T”?
8. Koja vrsta tekstova i dela bi mogla da bude zabranjena danas? Da li možemo da govorimo o cenzuri u tržišnoj ekonomiji?

Slike iz baze COURAGE kao ilustracija:

http://cultural-opposition.eu/courage/display/n3559: čistke knjiga

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n64632/01.jpg: lista zabranjenih knjiga i novina

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n44062/Carnete+4.jpg: sveske koje sadrže filmove sinhronizovane bez cenzure

http://cultural-opposition.eu/courage/display/n21814: materijal o zabranjenoj prezentaciji

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n26297/uploaded_image: obrisana posveta: cenzura je primorala kompozitora pesme da to uradi

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n3852/IMG_8649.JPG: mađarski stih koji je cenzura zabranila

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n15545/adrian-marino-cenzura-in-romania.JPG: rumunski memorandum protiv cenzure stranih dela

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n15265/HR-HDA-1780-1_web.jpg: odluka o zabrani jugoslovenskog časopisa

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n27495/FotoNeg.14.1.4.jpg: u doba meke diktature, diskusija o časopisu Mozgó Világ na pravnom fakultetu Univerziteta ELTE

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n237853/Havel_V%C3%A1clav_kartony+%2816%29.JPG: pisma koja je Vaclav Havel pisao svojoj ženi dok je bio u zatvoru

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n26581/HR-HDA-640-8.jpg: materijal hrvatskog ideološkog odbora koji je vršio nadzor sadržaja štampe, publikacija, umetničkih dela i nastupa

http://cultural-opposition.eu/courage/file/n21274/fortepan_125360.jpg fotografije iz andergraund kluba Fekete Lyuk (Crna rupa)

^[1] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n15265/HR-HDA-1780-1_web.jpg Odluka o zabrani hrvatskog časopisa

^[2] http://cultural-opposition.eu/courage/display/n3559: čistke knjiga

^[3] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n15545/adrian-marino-cenzura-in-romania.JPG : rumunski memorandum protiv cenzure stranih dela

^[4] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n44062/Carnete+4.jpg: sveske koje sadrže filmove koji su bili sinhronizovani bez cenzure

^[5] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n237853/Havel_V%C3%A1clav_kartony+%2816%29.JPG: pisma koja je Vaclav Havel pisao svojoj ženi dok je bio u zatvoru

^[6] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n26581/HR-HDA-640-8.jpg: materijal hrvatskog ideološkog odbora koji je kontrolisao sadržaj štampe, publikacija, umetničkih dela i nastupa.

^[7] http://cultural-opposition.eu/courage/file/n27495/FotoNeg.14.1.4.jpg: u vreme meke diktature, diskusija o časopisu Mozgó Világ na Pravnom fakultetu budimpeštanskog univerziteta.