Kompetencije koje razvija kurikulum:
Upotreba resursa i terminologije, orijentacija u prostoru i vremenu. Analiza faktora koji su oblikovali događaje: organizovanje stečenog znanja u skladu s uzrocima i posledicama, davanje primera za to od kolikog je značaja životna situacija pojedinca u različitim odlukama, pravljenje razlike između ključnih i manje bitnih aspekata itd. Postavljanje nezavisnih pitanja na osnovu naučenog materijala, usvajanje istraživačke metodologije korišćenjem platforme COURAGE.
Vreme i prostor, definicija
Ovaj kurikulum se bavi samizdat publikacijama i njihovim uticajem na oblast Socijalističkog bloka (Sovjetski Savez i zemlje Centralne i Istočne Evrope) od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Samizdat definišemo kao političke i umetničke književne radove, objavljene izbegavanjem cenzure, bez obzira na vlast i uprkos policijskoj represiji. Termin je uveo ruski pesnik Nikolaj Glaskov, koji je stvorio koncept samizdata povezujući ruske reči: [sam] i [izdat].
Komunikacijski cilj jednopartijske države: postizanje apsolutne vladavine nad kulturnom sferom, posebno nad medijima.
U ovom periodu u zemljama u regionu superiornost partijske države bila je jasno vidljiva u skoro svim segmentima ljudskog života, pa tako i u intelektualnom svetu. Od Poljske do NDR-a, od Mađarske do Bugarske, novim stranim kulturnim radovima i idejama moglo je da se pristupi samo preko kontrolisanih kanala. Partijsko-državna televizija i radio, državne novine i izdavaštvo, kao i cenzura, vodili su u autocenzuru: upotrebu jezika i zavisnu komunikacijsku situaciju koja je bila u skladu s državnom ideologijom. Zvanični kanali komunikacije obezbeđivali su meku i tvrdu propagandu usmerenu ka određenoj ciljnoj grupi. Glavne urednike je postavljala državna partija, čuvajući na taj način potpunu kontrolu nad kulturnim i duhovnim životom u oblasti. Ovi procesi su bliže definisani u našem kurikulumu koji opisuje operaciju cenzure i autocenzure.[1]
[1] Prvi zadatak: sakupite informacije od porodice, poznanika, roditelja, baka i deka o tome šta su gledali, čitali, slušali i koje kulturne događaje su posećivali u to vreme. Ako ovaj zadatak obavljate na času ili kao vannastavnu aktivnost, proučite kulturnu mrežu koja je odredila živote tih generacija.
Kreatori samizdata i dimenzije izbora slobode
Samizdat izdavači su obezbeđivali mogućnost da se prenesu demokratske političke vrednosti i intelektualni poduhvati, kao i alternativne kulturne prakse koje bi dosegle van duhovnog prostora koji je kontrolisala državna partija. Oni su pravo na slobodno razmišljanje i debatu smatrali jako bitnim. Samizdat[1] kao intelektualni proizvod kreirali su ljudi koji su, uprkos sistemu, verovali da je za njih od ključne važnosti pitanje kada i kako su SLOBODNI. Ta odluka je mogla da se razvije prateći neki istorijski/politički događaj (revolucija u Berlinu, poraz mađarskog ustanka 1956, okupacija Praga 1968, studentski pokreti 1968, pokreti solidarnosti osamdesetih itd), kao reakcija na dugotrajnu i neprekidnu represiju (Čaušeskuov režim u Rumuniji, Honekerova era u NDR-u ili Kadarova era u Mađarskoj), ili je mogla da nastane kao rezultat intelektualne zrelosti pojedinca, ili čak kao njegovi privatni razgovori. Tako je osoba koja je živela pod diktaturom stvorila verovanje da su ove vrednosti važnije nego živeti miran život.[2]
[1] http://cultural-opposition.eu/courage/display/n12768 na ovom linku se može pronaći opis izložbe koja temeljno predstavlja ovu temu, kao i publikaciju napravljenu od izložbenog materijala, http://cultural-opposition.eu/courage/display/n175 je kolekcija hrvatskih arhiva vezanih za samizdat, http://cultural-opposition.eu/courage/display/n12378 je materijal češkog samizdata Vokno, preko linka http://cultural-opposition.eu/courage/display/n3976 dostupni su češki i poljski samizdati. Traženje drugih samizdata je moguće preko veb sajta.
[2] Pronađite primere razloga za donošenje ove odluke iz života kreatora i pisaca samizdata u vašoj zemlji, na primer privatna kolekcija Gabora Klanicaja http://cultural-opposition.eu/courage/display/n42006, http://cultural-opposition.eu/courage/display/n27190,
Samizdat je omogućio da se izraze mišljenja koja su bila drugačija od onih koje je predstavljao režim i dao šansu da se izraze piščeve deklarisane vrednosti u procesu stvaranja alternativnih, kritičkih političkih kultura. Pisanje u samizdatu nudilo je privlačan potencijal autonomne intelektualne kreacije. Postalo je vrsta prestiža unutar svoje uske kulturne sredine (potkulture), a moglo je i da ojača osećaj zajedništva. Njegov uticaj na intelektualnu potkulturu bio je značajniji nego njegov uticaj na opštu kulturu u datoj zemlji. Predstavnici režima su zato samizdatu pristupali sa posebnom pažnjom, budući da je davao mogućnost za razvoj opozicione političke kulture. Samizdat je kritikovao postojeće države, remetio komunikacijsku praksu partijske države koja je pokušavala da dominira svime i stvarao takozvanu drugu javnost, što je značilo pomeranje van osećaja nelagodnosti i prenošenje razgovora u javni domen.
Odnos partijske države prema samizdatu
Reakcija partijske države prema pojavi samizdata bila je raznolika i drugačija kroz vreme i prostor.
U toku staljinizma i u narednoj deceniji, režim je aktivno gonio tvorce samizdata, što je pratila ozbiljna odmazda u čitavom regionu. Sedamdesetih i osamdesetih, aktivnosti protiv opozicionih ideja postepeno postaju umerenije, a manifestacije ovih ideja se pojavljuju u svakodnevnom životu na sve brojnije načine. Budući da su socijalističke zemlje propagirale mirnu koegzistenciju s kapitalističkim svetom, režimi su usvojili oprezniju politiku, zamenjujući nekadašnju brutalnu represiju opozicionih aktivnosti. U Mađarskoj, na primer, u drugoj polovini osamdesetih, preterano i krvavo policijsko nasilje bilo je retkost (dok je sedamdesetih ovakvo nasilje u zemljama regiona bilo realna mogućnost u bilo kom trenutku). Kao što je Balint Nađ, jedan od kreatora samizdata, napisao: „To je bila odbrana javnosti, nisu dizali previše buke oko toga.” Ipak, može se reći da su opseg, publika i značaj samizdata u regionu značajno varirali. Ovaj efekat je zavisio od stepena represije u datoj zemlji, od preovlađujućeg stava prema onima za koje je primećeno da razmišljaju drugačije i od razmere distribucije samizdata. U Mađarskoj, na primer, samizdat novine s najvećim tiražem, Beszélő (Govornik), štampane su u 2.000 primeraka, dok je u Poljskoj The Solidarity štampan u 500.000 primeraka. Istovremeno je u NDR-u, Čehoslovačkoj i Rumuniji na snazi bila tvrda linija komunističke represije sve do poslednjih trenutaka partijske države.
Koje vrste odmazde su generalno primenjivane u partijskim državama protiv tvoraca samizdata?
Kreatori samizdata živeli su pod prismotrom i bilo je serijskih progona i policijskih maltretiranja. (Na primer, operativni timovi od 10 do 12 ljudi bili su upleteni u njihove živote danju i noću, ozvučavali su im domove i telefone, dok su prikriveni agenti koji su se pretvarali da su njihovi prijatelji pisali izveštaje o njima). Pretvaranje policijskih slučajeva (uključujući klevetu, provokacije, izazivanje svađe, opasno skrivanje itd) u parnice bio je suptilniji oblik zastrašivanja nego podsticanje političkog slučaja, budući da je osobu onda mogla da se tretira kao običnog kriminalca. (Na primer, Gabor Demski je na taj način osuđen na šest meseci zatvora i suspendovan na tri godine.) Ometanje života pojedinaca je takođe bio način da se oslabi opozicija: oni koji su pisali ili pravili samizdat bili su u svakom trenutku u opasnosti da izgube posao, ili ih je policija redovno privodila i držala kraće periode. Nije im bilo dozvoljeno da imaju pasoše, njihova prava su bila ograničena na administrativna sredstva i mogli su da budu naterani na psihijatrijski tretman.
Partijska država je identifikovala samizdat kao pretnju, budući da je formulisanje političkog mišljenja koje je nezavisno od partije, a time stvaranje političke kulture nezavisne od partije, značilo stvaranje dugoročnih političkih alternativa. Iz tog razloga su se na najvišem nivou bavili problemima koji su se ticali uskog kruga intelektualaca. Na kraju, budući da režim nije mogao da suzbije opozicione akcije, ciljali su na pravljenje razdora i ograničavanje opozicije i druge javnosti. Ponudili su i opciju sklapanja dogovora sa režimom: oni koji nisu pisali u stranim publikacijama ili u samizdatima imali su veće šanse da objave svoje radove. Metod podele – ili tehnika „salama”, kako su je zvali u tom periodu – dozvoljavala im je da postignu autocenzuru bez otvorene cenzure. Autocenzura je značila internalizaciju tabua (tema koje je partija zabranjivala). Na taj način mogla je da se ostvari veza između režima i intelektualne elite, održavajući utisak da u javnom životu postoje intelektualni diskurs i pluralizam.
To je bio proces protiv koga su se samizdat krugovi borili u svakoj zemlji, gde je cilj bio da se radi bez autocenzure i da se živi nekonformističkim intelektualnim životom. Druga javnost je morala da bude stvorena kako bi se pronašli faktori koji bi mogli da vode ka opoziciji. Istovremeno su morali da budu svesni da će to ostati uzak pravac jer njihov rad nije dolazio do masa, i da bi samo pogoršana finansijska situacija i pad u životnom standardu mogli da pomere širi politički moral ka novoj alternativi.
Tehnička pozadina samizdata
Da bi objavili samizdat, bilo je potrebno i stvaranje tehničke infrastrukture. Ovo je podrazumevalo čitav proces pripreme, pravljenja i distribucije, uprkos činjenici da je partijska država pokušavala da spreči ili oteža proces stvaranja.
U smislu forme, samizdat je mogao da bude novina koja se umnožavala prepisivanjem ili publikacija koja je pravljenja pomoću indigo papira, pisaće mašine ili mimeografa, ili je mogao da se štampa u štampariji.[1]
http://cultural-opposition.eu/courage/display/n1230
Pored ručno pisanih kopija, samizdat se u početku umnožavao pomoću pisaće mašine i indigo papira. Režim je želeo da identifikuje tvorce i zato je držao kontrolu nad ovom procedurom tako što je skupljao šablone pisaćih mašina. Kasnije su mimeografi pomogli da se umnožavaju publikacije. Ubrzali su proces produkcije budući da je osnovni tekst bio spremljen na pisaćoj mašini, a mimeograf je olakšao kopiranje mastilom okretanjem bubnja.
Sito štampa je bio još jedan uobičajen metod, za koji je morala da se primeni tehnika „ramka”, tj. kopiranje sa šablona razvučenog preko rama. Morali su da nauče kako da koriste primitivne alate (ram za slike, najlon za sito štampu, mastilo za sito štampu, merač mastila, matrični papir, zakivač itd.) u podrumima i na tavanima ili u napuštenim seoskim kućama. Proizvod je zato bio lošeg kvaliteta, ali su se zbog sadržaja prodavali čak i tekstovi koje je bilo teško čitati. Ta tehnika se iz Poljske proširila u Mađarsku. Šabloni i ofset mašine, papir i mastilo koji su krišom donošeni sa Zapada bili su dragoceni.
Osamdesetih je bilo slučajeva kada je policija pokušavala da prevari grupu dajući im materijal za štampanje kao „poklon” kako bi saznala veličinu grupe. Aktivisti su neretko prihvatali takve poklone (na primer papir, mastilo za koje se govorilo da je ukradeno, dok je zapravo dolazilo od političke policije), ali bi ubrzo prekinuli veze sa donosiocem poklona, iskoristivši materijal.[2]
Da bi se proizveli, napisali, skladištili i distribuirali samizdati bila je potrebna zavera (tajno organizovanje koraka akcije). Neuspeh je bio moguć u bilo kom trenutku procesa i oni su morali da budu svesni činjenice da bi režim mogao da im se osveti ako bi bili otkriveni. Zato su zadaci podeljeni između grupa i pojedinaca i velika pažnja se posvećivala izbegavanju kontrole režima.
Stvaranju samizdata je često prethodilo besplatno fakultetsko predavanje ili slobodan razgovor između intelektualaca. Tako izražene ideje opozicione partije su kasnije stavljale na papir. Te grupe su već bile pod prismotrom i tajni agenti su pravili izveštaje o njihovim aktivnostima. Taj proces može da se vidi kroz bazu COURAGE na sajtu Mozgo Vilag, dokumentovan slikama: https://mozgovilagfmc.tumblr.com/
U početku su tekstovi pisani anonimno, pod pseudonimom ili u šiframa, jer su oni koji su imali posao mogli da očekuju odmazdu. Neki tekstovi su se pojavili kasnije pod pravim imenima autora, na primer u Mađarskoj od 1978. Nakon što je izrađen samizdat, često ga je bilo teško distribuirati pa su i za to bili potrebni tajnost i zavera. Samizdati su se distribuirali u takozvanim samizdat buticima koji su obično bili u stanu, ali su mogli da budu i na radnom mestu, u biblioteci ili na fakultetu. Ako bi se neko zatekao u tom procesu, to je vodilo pretrazi u toku koje bi se, uz prisustvo zvaničnih svedoka i uz svu formalnost, rukopisi, tekstovi i knjige plenili. Zaplenjeni tekstovi su se evidentirali stranicu po stranicu kako policija ili tajna policija ne bi mogla da piše u njima ili kasnije dodaje kompromitujuće detalje. I distribucija je bila anonimna, distributeri su imena čitalaca zapisivali inicijalima ili pod pseudonimom, a kako su ove publikacije bile tražene među intelektualcima, bilo je moguće od njih i skromno zarađivati. Ipak, zvanična pretraga bi značila finansijski gubitak i za proizvođače i za distributere.[3]
[1] U bazi materijala o vašoj zemlji i zemljama u regionu pronađite primer za svaki oblik kreiranja samizdata. Od sakupljenog materijala izradite prezentaciju i napravite izložbu u razredu.
[2] Opšti materijal kolekcije COURAGE obezbedio je okvir kolekciji tehnologije proizvodnje svake države.
[3] Tako se politički čin mogao transformisati u običan štamparski prestup.
Karakteristike tema samizdat publikacija
Žanr samizdat tekstova kretao se od nekoliko stranica disertacija preko prečišćenih političkih, socioloških i filozofskih studija do čitavih romana i analiza. Tako je pobrojano ukupno 16 kategorija tekstova počevši od vesti do pornografije. Proučavajući sadržaj štampan u samizdatima, pojavljuju se tri glavne teme: 1) one koje seciraju marksističke teme, 2) liberalne teme, ljudska prava i na kraju 3) tekstovi patriotskog i nacionalističkog sadržaja. Do kraja tog perioda, poslednje stavke su postale značajnije i sadržaj samizdata je često bio povezan s nacionalnim i pitanjima ljudskih prava.
Politički događaji i sadržaj koji su vlasti smatrale tabuom bili su uobičajeni, npr. mišljenja o mađarskoj revoluciji 1956, Povelja 77, Solidarnost itd. Pojavljivale su se i teme religije, siromaštva, socijalne isključenosti, kao i nacionalna pitanja, situacija s manjinama i ženama, političke alternative i drugačija razmišljanja. Raspravljalo se i o formiranju opozicione solidarnosti i zajednice, što je postajalo sve sramotnije za režim, pa je u Mađarskoj 1984. godine Centralni komitet MSZMP rešio da ograniči javnu aktivnost „malih ali jakih političkih opozicija”. Akcije protiv kruga samizdata pratilo je osmoro ljudi iz Centralnog komiteta, što samo pokazuje kolikim je režim smatrao ovaj problem. Kao odgovor na te procese, samizdat književnost se bavila sudbinom Sovjetskog Saveza i drugih socijalističkih zemalja, kao i međuodnosom pravosuđa i državne zaštite. Kritikovani su i vodeći političari. Vodile su se brojne debate o cenzuri i autocenzuri, konformističkom stavu intelektualaca i kritici režimskih pokušaja razdora.
Rezime
Fenomen samizdata je značajno doprineo potražnji za političkim pluralizmom u socijalističkim zemljama nakon sedamdesetih i opozicija je mogla da stvori drugu javnost. Građanska hrabrost opozicije je dokazala da je, uprkos dominaciji partije, bilo autonomnih grupa i intelektualaca koji su stajali pri demokratskim vrednostima i čak bili spremni da zbog svog mišljenja tolerišu odmazdu.
Samizdat igra I
Vreme aktivnosti: ako je zadata kao vannastavna aktivnost, može da traje nedelju dana i više, zavisno od broja učesnika.
Pravila igre: igra može da se igra samo za vreme škole i samo je onima koji učestvuju u igri dozvoljeno da znaju za nju, pod nadzorom nastavnika. Nasilje nije dozvoljeno i morate da budete iskreni jedni prema drugima. Ako vas uhvate, morate da zapišete kada i kako se to desilo!
Zamislite da ste nezadovoljni zbog nečega (napišite neke termine na karticama, npr. sloboda štampe, sloboda mišljenja, represija, manjak demokratije, sloboda religije, jednopartijski sistem, rodna diskriminacija itd.)
Želite da se svi upoznaju s problemom na vašoj kartici. Sumirajte problem u tri rečenice i šapnite ih na uvo osobi koja stoji do vas. Ona zatim treba da ga šapne osobi koja je do nje. Na kraju kruga poslednja osoba kaže naglas ono što joj je rečeno dok vi otkrivate polazne rečenice.
Igra pokazuje da verbalna komunikacija izobličava informacije u vezi s problemima.
Nakon toga izvucite još jednu karticu i razmislite kako biste mogli da prenesete svoju ideju svima.
Nastavnik je režim i on ima pravo da pregleda rance, stolove i kapute u neočekivano vreme u toku nedelje trajanja ove igre. Ako pronađe nešto kod đaka, taj đak ispada iz igre.
- Zapišite svoju ideju onoliko puta koliko učesnika ima (imate nedelju dana za to, ali možete da radite na tome samo u školi i zadatak drugog đaka je da vas drži pod nadzorom. Ako vas uhvate, izgubili ste.
- Probajte da nagovorite druge đake da vam pomognu da napravite kopije, ali ako nastavnik otkrije da kopirate, to znači da vas je neko odao i da ste izgubili igru. Što se više đaka uključi, više poena ćete dobiti. (Na kraju razgovarajte o tome koji bi bio optimalan broj autora.)
- Ako vas neko uhvati dok razgovarate o toj temi, izgubili ste igru. Proverite da li iz te teme može da se razvije zaverenički razgovor.
- Na kraju nedelje probajte da proširite svoje ideje po školi. Ako vas uhvate da delite letke, izgubili ste igru.
- Ispitajte koliko đaka je izgubilo u toku semestra/meseca/nedelje i da li je neko naučio nešto iz tuđih grešaka. Razmotrite i tehnike koje ste koristili u toku produkcije i distribucije.
Nakon diskusije pregledajte bazu COURAGE i pronađite veze između igre i realnosti.
Samizdat zadatak II
Okvir za elaboraciju: vannastavna aktivnost
Tok igre: formirajte grupe od po tri osobe. Svako treba da odabere deceniju (tačan okvir bira nastavnik jer on može da varira od zemlje do zemlje u ovom regionu.)
Grupe treba da pripreme SWOT analizu (snage, slabosti, prilike, pretnje) samizdat proizvoda: zašto je vredno pokretati ga? na koje rizike mogu da računaju? šta preti autorima? itd. Nakon SWOT analize spremite prezentaciju i predstavite dati period jedni drugima pa odlučite da li biste napravili samizdat i ako da, kako biste ga napravili.
Samizdat zadatak III
U toku vannastavne aktivnosti pronađite makar tri samizdata i troje ljudi iz datog perioda koristeći bazu Registra. Napravite prezentaciju od istraživačkog materijala i, koristeći ove podatke, ispitajte koje su bile zajedničke karakteristike različitih perioda i koji uticaji su bili karakteristični za sve decenije na osnovu istorijskih činjenica.