Rečnik tehnologije je naziv za specijalni broj Vidika koji je izašao na proleće 1981. godine. To je jedan od najznačajnijih disidentskih brojeva koji se direktno naslanjao na tadašnje trendove subverzivne štampe u Čehoslovačkoj i Poljskoj, a posebno na pokret Solidarnost sa kojim su neki od novinara i urednika bili u kontaktu. Za razliku od svih prethodnih brojeva, prva specifičnost je bila u tome što je pisan po uzoru na srednjevekovne spise, kao manuskript, sa iluminacijama i kaligrafskim stilom. Rađen je u potpunosti ručno, starinskom tehnologijom. Druga specifičnost je bila u tome što je broj koncipiran kao rečnik, sa pažljivo odabranim primerima. Simbolika je ležala već u samom izgledu Rečnika. To je već bio protest protiv savremenih tehnologizovanih društvenih sistema (Z.P. Piroćanac, 2012, Nomenclatura Serbia i Rečnik tehnologije, str 1).

Broj je imao 171 pojam na 30 strana. Neki od pojmova koji su se spominjali bili su: VOLJA- neuslovljenost. Vlasnik kretanja i jedina sila koja može da ga savlada. Volja ostvarena kao život jeste ličnost. Volja nema uslov, ali je ona uslov svega. Neka bude svjetlost i bi svjetlost. (Knjiga postanja); DEMOKRATIJA- podjednakost. Oblik medijuma društva. To je tehnologija koju ličnost ne može da ukine. Đavolska igra demokratije povezana je sa znanjem i neznanjem, zločinom i kaznom, okrutnošću i dobrim... (Cummings); MASA- lenjivost. Biti masa ne znači učestvovati u mnoštvu, već biti nerazlikovan u istoj bezličnoj frekvenciji svesti uopšte. Istorija je u masi pozvana da iščezne, jer je postala potpuna zakočenost, čista imanencija. Neposredna posledica nove uloge masa, organizovanih u kolektive... jeste varvarizam. (Berdyaev); MORAL- ogledanje, ograničavanje. Moral je zakon ostvaren u mediju društva. Moral j epotreban samo tehnolozima da se ne bi sudarali pri kretanju, ali ličnosti nije potreban. Moral je delatni egoizam. Moralni sud pripada jednom stepenu neznalaštva u kome nedostaje razlikovanje stvarnog i prividnog... (Nietzsche)".

Sve ovo je bilo suviše zbunjujuće za političke organe koji  nisu znali šta se tačno krije iza ovako šifrovano koncipiranog broja. Broj je zabranjen, a o njegovoj subverzivnoj prirodi se raspravljalo  pred Univerzitetskim Komitetom Saveza Komunista gde je pokrenuta analiza koja je na kraju formulisana u partijskom dokumentu „Analiza ideološke orijentacije časopisa ’Vidici’ i ’Student’“. U njemu vidimo da je upravo „ezopovski jezik“ i nemogućnost razumevanja teksta bez „ključa“ i „šifre“ ono što je najviše brinulo partiju. Zaključeno je da je Rečnik antihumanistički i antisocijalistički orijentisan, što je bilo dovoljno. Ubrzo su partijski organi pokrenuli medijsku lavinu koja je trajala mesecima, a o Rečniku su mišljenje davali najviši partijski funkcioneri  koji su pozivali na nužnost obračuna sa grupom okupljenom oko Vidika i Studenta. Ipak, ispostavilo se da je kritika Rečnika bila tu samo kao povod za preuzimanje inciijative i pokretanje šireg obračuna sa disidentskim elementima u posttitovskom društvu čiji će krajnji rezultat biti objavljivanje Bele knjige (1984) CK SK Hrvatske, koja je pozivala na obračun sa „kulturnom kontrarevolucijom“.

Izvor:  Dušan Bošković i Aleksandar Petrović (eds). 2015, "Povratak iz zemlje zmajeva- Rečnik tehnologije 33 godine posle" [Return from the land of dragons - The Dictionary of Technology 33 years after], Beograd