Posebnu pažnju časopis Polja su privlačila svojim tematskim brojevima. Među njima je i temat posvećen smrti (br. 236, oktobar 1978.godine).Ovaj broj obuhvatio je niz analitičkih tekstova posvećenih smrti, poput Irninga Fičera, „Sigmund Frojd i strah od smrti“ Vladete Jerotića. Urednik Jovan Zivlak je na ovaj temat dobio komentare od strane viđenijih podržavalaca vlasti poput „zar nije moglo nešto drugo da se izabere za temu?“ Problem je prvenstveno viđen u tome što je ovaj broj direktno postavljao pitanje o marksističkom viđenju smrti, tj. marksističkom stavu da smrt biva prevaziđena istorijskim herojstvom.

Zivlak procenjuje da je godišnje po dva-tri puta, kao urednik, bio izvođen pred Komisiju za kulturu Saveza komunističke omladine Vojvodine, što je nazvao tiranijom. “Čovek, koji nema elementarne pretpostavke da razume šta ja radim, to su izuzetno analitički složeni tekstovi o određenim fenomenima, o sreći, smrti, književnosti, ironiji, postmodernizmu... raznim fenomenima modernog društva i moderne kulture koji otkrivaju novu stvarnost i uvode u našu kulturu pitanja koja nisu postojala. On napravi referat od 40 stranica. Pa ja treba da se ubijem?! Da slušam te gluposti i onda strepim hoću li biti smenjen. I svi, sa poslovno mrkim licima, listaju papire i diskutuju, kao da je to poslednji sud u prostorijama Pokrajinskog saveza omladine. (...) Dođu ljudi iz Partije, iz PK (Pokrajinskog kominteta Saveza komunista Vojvodine, prim. Aut). Oni nadgledaju. Ja sam mlad čovek bio. A omladinci su dobili zadatak da me zbrišu. I čitavu redakciju.“ Među pritiscima navodi i kao primer činjenicu da je dva meseca, svaki dan u isto vreme, bio legitimisan ispred redakcije. Jovan Zivlak  je otvoren povodom psiho-somatskih tegoba koje je pretrpio zbog ovih pritisaka. Smatra da je uspeo da ostane glavni urednik časopisa Polja osam godina zbog toga što Novi Sad nije imao medije koji bi uspeli da sprovedu lični napad na njega.