Ovaj foto-konceptualni rad žene umetnice u strogo kontrolisanim uslovima produkcije koji karakterišu totalitarne režime, javnost je mogla da vidi tek na izložbi „Dani bola i ponosa“ 1995. godine. U međuvremenu, za tih 15 godina, stanje u društvu se promenilo i rad je sagledavan u drugačijem kontekstu. Užas devedesetih godina, gladi, ratova, doprineo je da se Dani bola i ponosa sagledaju sa nostalgijom i sećanjem na bolje dane, bogatije i mirnije.  Rad se sastoji od ukupno 38 fotografija koje je umetnica izradila 1992. godine.