Danilo Kiš je 1978. objavio knjigu „Čas anatomije“ koja je bila odgovor na kritike i napade na njegovu prethodnu knjigu „Grobnica za Borisa Davidoviča“. Izlazak ove knjige bio je povod za tužbu protiv Kiša i suđenje o kome je sačuvana važna dokumentacija u zbirci Danila Kiša. U Fascikli broj 6. (147-150) nalaze se sudska dokumenta (tužba, odbrana i žalba) u vezi sa ovim procesom vođenim 1978. godine.

     Tužbu je protiv Danila Kiša podneo Dragoljub Golubović, novinar i najveći kritičar knjige „Grobnica za Borisa Davidoviča“. On je u raznim novinama objavio seriju tekstova u kojima je optuživao Kiša za plagijat. Posle Kišovog odgovora na ove optužbe u formi knjige „Čas anatomije“,  Golubović je podneo tužbu  u kojoj je optužio Kiša za klevetu u iznošenje neistina. U tužbi se dalje navodi čitav niz izvoda iz knjige „Čas anatomije“ koji treba da dokažu ove navode. U sudskom dokumentu Kiš se branio da je njegova knjiga nastala kao gest „legitimne i nužne odbrane, vrednosti veće od tužiočeve časti : moje književne egzistencije i jednog književog postupka, kao i opšta, načelna odbrana od pogubnih i destruktivnih sudova nestručnjaka“. Kiš je pred sudom zastupao tezu da je on pisac i da ima pravo da se brani književnošću od neosonovanih napada na njegovo stvaralaštvo. U pismenoj izjavi dostavljenoj sudu Kiš piše - „Izvesna polemička oštrina moje knjige bila je diktirana, uz to, ne samo grubim izazovom i polemičkim žarom, nego i samim književnim žanrom :  polemika se, tradicionalno, služi ironijom, sarkazmom, podsmehom, jer ona je oblik književne borbe“. Kiš je dalje tvrdio da polemika književna vrsta kojom autor može legitimno da se služi i da ona ne može da podleže tužbi za klevetu. Nabrojao je čitav niz pisaca i knjiga koje su se svrstavale u žanr polemike i na taj način pokušavao da odbrani pravo na svoj umetnički izraz. Takođe, zastupao je stav da je književna polemika zapravo jedna vrsta javne rasprave i da podleže jedino sudu javnosti i književne istorije, te da se u to ne može nikako mešati sud.

   Na kraju, sud je u prihvatio ovakvo Kišovo stanovište, pa ga je oslobodio optužbe da je izvršio tri krivična dela klevete, za šta ga je tužilac teretio. Sud je presudio da Kišovog odgovor  Goluboviću u „Času anatomije“ predstavlja „lično i suvjektivno viđenje tužiočevog ponašanja“ i da se tu ne iznose činjenicama koje podležu dokazivanju istinitosti, pa se tako ne može prihvatati ni optužba za klevetu. Takođe, sud je pozvao na posmataranje šireg konteksta zbog kog je knjiga i nastala, što je sve išlo Kišu u korist. Ipak, posle ovog suđenja, 1979 g. Kiš, osramoćen i razočaran, napušta Jugoslaviju.