Mirjana Miočinović (Beograd, 1935) je teatrolog i prevodilac. Bila je udata za Danila Kiša od 1961. do 1981. godine. Mirjana Miočinović radila i predavala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu do 1991, kada ga napušta u znak protesta zbog izbijanja rata. Objavila je više knjiga - Eseji o drami“ (1975), „Rađanje moderne književnosti – Drama“ (1975), „Surovo pozorište, Poreklo, eksperimenti i Artoova sinteza“ (1976), „Moderna teorija drame“ (prir., 1981), „Pozorište i giljotina“ (1990), „Nemoć očiglednog“ (1997).
Prevodi s francuskog“ (Lautréamond, A. Artaud, G. Genette, A. Ubersfeld, F. Dupont, J.-P. Sarrazac i dr.). Dobitnica je "Sterijine nagrade za teatrologiju" (1991.), "Sterijine nagrade za naročite zasluge" (2005.) i "Lovorovog venca" (2011.), nagrade za životno djelo u polju teatrologije koju dodjeljuje Pozorišni muzej Vojvodine.

O kulturi tokom Jugoslavije trvdi u intervjuima za COURAGE: “Živeli smo u sistemu koji vas nije primoravao da budete njegov deo. [...] Od raskida sa Staljinom, nije postojala norma koje ste morali da se držite, umetniku se ne nameće forma niti mu se propisuju sadržine koje mora da svojom umetnošću da prikaže“. To je sve dovelo do velike promene u kulturi 1960ih godina. „Te godine bile su godine procvata, bio je to pravi bum, došlo je do pojave toliko darovitog sveta, koja se generacijski ispoljava.“ Situacije se izmenila 1970ih godina kada su značajno smanjene slobode delovanja karakteristične za prethodnu decenije.

Mirjana Miočinović priredila je „Sabrana dela Danila Kiša". Takođe, učestvovala je u priređivanju CD Danila Kiša na kome se nalazi njegova dilgitalizovana zaostavština.