Dušanka Dragila je rođena 1922. godine u Zagrebu, u Hrvatskoj. Tokom Drugog svetskog rata, bila je zatvorena u koncentracionom logoru. Kada je oslobođena početkom 1945. godine, počela je da radi za državnu bezbednosnu agenciju, Odeljenje za zaštitu naroda – OZNA, u Slavoniji, gde je upoznala svog supruga Pera Dragilu, koji je imao čin majora u OZNI.

Bračni par Dragila je poslat u Vašington 1946. godine kao deo jugoslovenske diplomatske misije. Kada je doneta Rezolucija Informbiroa 1948., Dušanka i Pero Dragila su zauzeli pro-sovjetski stav i stoga su bili prinuđeni da podnesu ostavke na svoje diplomatske funkcije. Ubrzo su emigrirali u Prag, zajedno sa drugim jugoslovenskim diplomatama koji su podržavali rezoluciju.

Dušanka Dragila je bila aktivna od samog početka formiranja jugoslovenske informbiroovske emigrantske grupe u Pragu. Dok je njen suprug Pero imao više organizacionu ulogu unutar grupe, Dušanka je bila uključena u propagandne aktivnosti. Dušanka Dragila je bila članica uredništva emigrantskog novinskog lista „Nova borba” do 1954. i radila je za jugoslovenski emigrantski radio u Pragu do 1953. godine.

Kada su jugoslovenski informbiroovski emigranti širom Evrope postali ponovo aktivni tokom 1970-ih, što je dovelo do formiranja nove ilegalne Komunističke partije Jugoslavije 1974., Dušanka i Pero Dragila, zajedno sa Ivanom Sinanovičem, rukovodili su partijskom praškom ćelijom. Njihova mala grupa je postala centar za proizvodnju i distribuciju ilegalnih propagandnih letaka koji su slati u Jugoslaviju. Dušanka i Pero Dragila su bili glavni autori ovih letaka, koji su ilegalno štampani i slati u Jugoslaviju sve do 1976. godine. Ovi leci danas čine zbirku „Jugoslovenski informbiroovci u Pragu”.

Dušanka Dragila se nikad nije odrekla svojih radikalno levičarskih stavova.  Od Rezolucije Informbiroa 1948. godine, delovala je kao principijelna i istrajna anti-titoistkinja, a jugoslovenske vlasti je nikada nisu uvatile. Provela je ostatak života u Pragu.