Slučaj osmoro profesora i asistenata Filozofskog fakulteta paradigmatičan je primer kako se delovanje represivnih organa partijske vlasti reflektovalo na Beogradski univerzitet sredinom 1970-ih godina.  Od kraja 1972. godine i donošenja tzv. Pisma u kome je Josip Broz pozvao na veće učešće partije u društvu, kreću veće represivne mere u svim sferama. Trn u oku partijski vlastima posebno je predstavljalo angažovanje grupe intelektualaca sa Filozofskog fakulteta. Jedan od načina obračuna sa nepodobnim profesorima bilo je donošenje norme  o „moralno-političkoj podobnosti“, koja je usvojena od strane Univerzitetske skupštine u novembru 1973. Filozofski fakultet ju je usvojio pod pritiskom 1974. godine. (N. Popov, Contra fatum, 106), ali nije preduzimao aktivnosti u pravcu njene primene. To je bio povod za pojačane političke pritiske, pa je tako na zajedničkoj sednici Komiteta Saveza Komunista Beograda i Univerzitetskog komiteta  zaključeno je da „ovim nastavnicima nema mesta na Univerzitetu“ i da se ne može tolerisati „da se na bilo kom fakultetu organizuje otpor samoupravnom socijalizmu“. (N. Popov, Contra fatum, str 112).

Filozofski fakultet je konačno ovo pitanje stavio na dnevni red ali je potom na sednici veća odlučeno da se ova norma ne može primeniti na navedena lica. Otpor dekana i Naučnog veća u odbrani autonimije univerziteta na kraju je ispao jalov- partija je preko Skupštine SR Srbije, postupkom bez presedana, donela odluku da se osmoro profesora udalji sa Filozofskog fakulteta (1975).  Pored Ljubomira Tadića, tada su sa fakultete udaljeni još Zagorka Golubović, Trivo Inđić, Mihailo Marković, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov, Svetozar Stojanović i Miladin Životić.  Tri godine kasnije, ustavni sudovi Jugoslavije ustanovili su da je norma o „moralno-političkoj podobnosti” neustavna  i da je treba izbaciti iz svih akata. Ipak, to nije značilo da treba vratiti i profesore na fakultet, pa tako ni Ljubomira Tadića. Njima je tek 1981. omogućen povrata u akademske institucije, kada se većina zaposlila u Institutu za društvene nauke. Obračun sa profesorima Filozofskog fakulteta označio je kraj Korčulanske škole i časopisa Praxis.