„Otisci zvučanja“ su delo napisano 1982. godine za mešoviti hor, a izvedeno već sledeće godine od strane Hora Radio-televizije Beograd. Ono što ovo delo izdvaja kao primer Hofmanovog doprinosa kulturnoj opoziciji jeste  direktan uticaj verbo-voko-vizuelne poezije, koja muziku dovodi u odnos sa drugim medijima. Ovo delo je, stoga, i primer Hofmanovog stvaralaštva s početka 1980ih i primer avangarde u jugoslovenskoj muzici.

Hofman je u „Otiscima zvučanja“ zašao u oblast likovnosti partiture, odnosno sama partitura „Otisaka zvučanja” je muzička grafika u obliku orla. Na primer, u stavu "Orao", tekst pesme koju hor izvodi je samo orao, sam oblik partiture stvara oblik orla, dok za muzički sadržaj autor kaže da ga „čine duboki muški glasovi, kao fundament, nad kojima lebdi nešto”. Takođe, Hofman navodi da mnoga njegova dela sadrže i vrstu asocijacija na vizuelno: „Meni zvuk uvek dolazi, odlazi i postaje nešto drugo, ali ne u direktnim slikama”.