Centar za nove medije_kuda.org bavi se istraživačkim projektima. Između 2003. i 2007. godine aktivno se bavio pitanjem redefinisanja polja omladinske kulture. Bili su producenti „Letnjeg kampa“, gde su pozivali goste, revidirali dešavanja u gradu i načine da se prepoznaju problemi omladinske kulture. Zajedno sa još nekoliko organizacija, kuda.org je osnovao Omladinski centar CK13 sa idejom da svojim primerom motiviše druge da se angažuju i organizuju slična mesta za mlade, u čemu su i uspeli. Do 2012. godine aktivno su učestvovali u radu CK13, nakon čega ga je preuzela novonastala grupa, a kuda.org je nastavio s daljim istraživačkim projektima.

Jedna od početnih tačaka u radu kuda.org bilo je gledište da vizuelna kultura u institucionalnom obliku s početka 2000. godina i način njenog predstavljanja nije zanimljiva mladima. Tada su počeli da problematizuju koji su to drugi oblici i koje infrastrukture bi mogle okupiti mlade i dati im bolju platformu.

Problem inicijalnog okupljanja određenog kolektiva večito je pitanje i zato kuda.org istražuje bilo koju vrstu političkog udruživanja. Kad se ljudi udružuju, s kojim ciljem, na koji način donose odluke i kako se određuje putanja i dinamika rada kolektiva. Ova pitanja su kompleksna i oslikavaju kulturološku pozadinu cele zajednice. Baveći se temom političkog udruživanja i rada umetničkih grupa, kuda.org želi da pokrene druge oblike za dalju analizu infrastrukture u socijalizmu. Godina 1971. krucijalna je za Novi Sad, ali je skrajnuta zbog drugih događaja u većim centrima, npr. Hrvatskog proljeća. Tada se desila smena generacija među političarima koji ipak nisu bili spremni da razumeju aktuelna dešavanja na polju umetnosti. Pantelić smatra da je Novi Sad tada odreagovao kao duboka provincija i da dalje nije pokazao stepen zrelosti da iz nje iskorači. Kuda.org svojim radom na to ukazuje i ne prihvata takvu situaciju. Zbog toga za cilj ima istraživanja i umrežavanja. Do sada je u Centru za nove medije_kuda.org radilo petnaestak studenata doktorskih studija, uglavnom inostranih, koji su dolazili kao istraživači produkcije centralnoevropskih avangardi.

Kuda.org okuplja ljude različitih profila, ne samo umetnike, i aktivno učestvuje u lokalnoj kulturnoj politici, gde kao akteri utiču i menjaju životne i radne okolnosti sa ciljem da stvore bolje uslove za produkciju. Nadalje, propituju sopstvenu poziciju u odnosu na prošla i buduća dešavanja. Umrežavanje i saradnja su im takođe važni ciljevi koje realizuju kroz radionice i predavanja. Od 2001. godine ugostili su predavače iz raznih oblasti: inženjerstva, IT-a, akademske zajednice, umetnosti, sociologije, humanističkih nauka, filozofije i analizirali ulogu novih tehnologija u savremenom društvu.

U razgovoru za COURAGE Zoran Pantelić kaže: „Da bismo sebi objasnili ko smo mi i kakva je naša pozicija, shvatili smo da istraživanje treba da ide i unazad i unapred. Unazad je analiza neoavangardnih konstelacija stvari koje se reflektuju na politiku i umetnsot, a ka napred, da bismo znali u kom pravcu treba da se krećemo da bismo bolje razumeli društvene fenomene.“ I zbog toga je „Trajni čas umetnosti“ jedna megastruktura. On nema svoju determinisanost okvirom, svaka pojedinačna poetika svih koji su bili udruženi može pojedinačno da se razvija i razvijaće se u odnosu na finansijske uslove i broj istraživača. Naredni planirani projekat je rad na knjizi o grupi KÔD sa Slavkom Bogdanovićem i Miroslavom Mandićem koji imaju bogatu arhivu artefakata.

Još jedna planirana oblast istraživanja je muzika koja je bila nematerijalni oblik rada i komunikacije. Izlaskom iz institucija, Predrag Vranešević kroz „Laboratoriju Zvuka“, Slobodan Tišma kroz „La Stradu“, počeli su da se bave muzikom. Ideja je da se pronađu i obajve snimci grupa koje su se okupljale u privatnim prostorima na distanci od institucionalne kulture. Ovaj oblik rada se sprovodi kroz program radno nazvan „Lost and Found“.

Vrste relacija su u centru zbirke i sadržaja na kojem radi kuda.org. Materijal koji je zasnovan na istraživanju određene istorijske građe sagledavaju kao supstancu za izgradnju nove produkcije, što predstavlja njihov metodološki pristup. Uz to sarađuju i sa istoričarima umetnosti, ali se ne bave sakupljanjem radova. Publikacije su im značajna delatnost i distribuišu ih na javnim izlaganjima, izložbama i drugim programima.

Analizirajući kulturnu politiku u gradu i pitanje javnih prostora, došli su do polja razvoja lokalne politike, gde motivišu ljude u lokalnoj zajednici da se udruže i sami preuzmu inicijativu u rešavanju problema i poboljšanju kvaliteta života. Pokrenuli su časopis „Stanar“ gde pojedinci pišu o svojim problemima, što je jedan od modela angažovanja da bi se učio i negovao javni dijalog.

Trenutno u organizaciji radi četvoro članova i pošto su projektno orijentisani njihov broj se menja. Osnovu čine veb-developer, uredništvo programa i administracija i svi su upoznati sa svim procesima, da bi svako mogao da doprinese.

Dalja polja rada: podrška produkcije drugih inicijativa ili umetnika, rad s lokalnom politikom i podrška lokalnom aktivizmu, organizacija seminara, istraživački projekti (prevodi, simpozijumi, izložbe).