List „Student“, koji se često nalazio pod udarom partijske kritike, u posebno teškoj situaciji se zadesio krajem 1969. godine. Posle tribine „Socijalizam i kultura“ Filozofskog društva Srbije (29. 11- 3. 12) krajem novembra 1969, kreće finalni udar na redakciju Studenta. Kao odgovor na te napade broj 25 iz 9. decembra 1969. izlazi sa naslovnom stranom na kojoj se nalaze zatvorske rešetke, dok je preko logotipa časopisa bila simbolično nacrtana zakovana daska, što je slikovno rešenje koje je označavalo kraj rada neke firme ili preduzeća. Na poslednoj strani časopisa se nalazila ilustracija čoveka ispred zatvorskih rešetaka i sa omčom oko vrata, što je bila jasna aluzija na pritiske koje je redakcija trpela. Čitav broj obilovao je crtežima sprava za mučenje i za izvršenje smrtnih kazni, koje su se koristile kroz istoriju, počev od vešališta do giljotine. Sve ovo je bila najava udara koji se tek očekivao sredinom decembra, kada je  Gradski komitet Saveza komunista optužio uredništvo „Studenta“ da hoće da nametne monopol svog pogleda na umetnost i kulturu, da odbaci revolucionaru ulogu Saveza komunista, da hoće da preuzmu „palicu revolucije“, a krajnja optužba se odnosila na kontrarevoluciju.  (I. Moljković, 2008, „Slučaj ‘Student’“, str. 10). Kako je bilo za očekivati, redakcija je smenjena, a novo uredništvo je trebalo da predstavlja politiku onoga što je partija promovisala kao „treći način“, dakle delovanje koje nije bilo ni blizu „pozicije“ , ali ni u „opoziciji“. Čitav niz intelektualaca koji su branili „Student“ u ovim debatama kasnije je završio u zatvoru, čemu je u značajnoj meri dobrineo njihov angažman u ovom slučaju, poput Vladimira Mijanovića, Lazara Stojanovića, Danila Udovičkog, Milana Nikolića, Pavluška Imširoviča itd.