U filmu akter luta gradom i tom prilikom savladava različite prepreke koje mu se nameću (zidove, ograde...) on je u besciljnom hodu. Umetnik tehnikom brzog hoda prolazi kroz različite ambijente. Krećući se označava svoju individualnu putanju kretanja kroz grad. On preskače prepreke što predstavlja simbolički akt neposlušnosti i osvajanja mikroprostora, slobode subjekta. Ovaj rad je iskaz o preplitanju umetnosti i svakodnevne radnje - hodanja. Paripović u svojim radovima stvara jednu intimnu atmosferu, on nije javno nastupao. Kretanja, poput lutanja aktera predstavlja odstupanje od stabilnog mesta u društvu. Akter osvaja javni prostor upravo svojim privatnim prostorom akcije. Ritmičnost rada je prisutna jer se ritam kretanja umetnika preklapa sa ritmom smenjivanja kadrova filma koji se ponavljaju.