COURAGE

povezivanje zbirki

Virtuelni muzej Zorana Đinđića stvorena je 2011. godine, uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke. Virtuelna biblioteka je deo virtuelnog muzeja koji sadrži skenirane delove pisane zaostavštine, kao i Đinđićeve lične predmete, ličnu biblioteku i knjigu žalosti. Virtuelna biblioteka, ipak, ne sadrži skenirane knjige. Moguće je samo pronaći fotografije knjiga koje se nalaze u biblioteci, ali bez punog kataloga i mogućnosti online bibilografske pretrage. U virtuelnom muzeju se čuva i deo audio i video zapisa, a moguće je naručiti i kupiti Đinđićeve knjige.

Virtuelni muzeja Zorana Đinđića stvoren je 2011. godine, uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke. Virtuelni muzej sadrži online postavku gde je moguće pronaći skenirane delove pisane zaostavštine, kao i posetiti virtuelnu izložbu kroz Đinđićeve lične predmete, ličnu biblioteku i knjigu žalosti. U virtuelnom muzeju se čuva i deo audio i video zapisa, a moguće je kupiti i Đinđićeve knjige.

Deset godina nakon smrti Žarane Papić izdan je zbornik „Žarana Papić. Tekstovi 1977-2002“. Taj zbornik sadrži odabrane tekstove Žarane Papić kojeg su uredile Adriana Zaharijević, Zorica Ivanović i Daša Duhaček. Izdat je 2012.godine, i realizovan u okviru projekta: „Rodna ravnopravnost i kultura građanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljena u Srbiji“.

Osnovni kriterijum za odabir za zbornik među Papićevim nekoliko knjiga i velikog broja članaka je bio da treba najpotpunije predstaviti rad Žarane Papić od samih početka do kraja njene istraživačke delatnosti. Pored toga su i nastoljale urednice uključiti širok raspon pitanja kojima se ona bavila, kao i to kako su se ta pitanja i menjala s obzirom na vreme u kome je radila. Radi toga je uz svaki tekst koji je odabran ukratko izložen i kontekst u kome se pojavio. Ti kratki uvodi se otuda mogu čitati i kao sažet pregled njenog rada.

Zbornik obuhvata pored toga i potpunu bibliografiju njenih radova i dva intervjua za Žaranom Papić.

U bibliografiji se može i prepoznati da su njeni tekstovi objavljeni, pored srpskog jezika i na engleskom, nemačkom, francuskom, albanskom, slovačkom i norveškom.

Ta knjiga se može čitati kao obuhvatan hronološki prikaz jednog teorijskog dela. Signifikanto je da dok se čitaju tekstove, od prvog 1972.godine do poslednjeg i 2002, postaje jasno da se u zborniku prelamaju mnoge istorije: istorija feminističkog pokreta, istorja (jugoslovenske/srpske) sociologije i antropologije, i, konačno istorija pada jednog političkog sistema i njegove transformacije. To vodi do toga da knjiga omogučava i da iz njega pročitamo specifičnu istoriju ovog prostora.

Iako su se konteksti i teorijska interesovanja Žarane Papić menjala, postoji crvena nit koja povezuje sve njene tekstova, a to je da su svi feministički i u tom smislu ovaj izbor se može razumeti i kao pokušaj da se kroz autentične iskaze osobe koja je feministički mislila i delovala, predstavi razvoj feminizma na prostorima bivše Jugoslavije.

Izložba „NATRAG – Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka (1969 – 2015)“ bila je koncipirana iz dva dela.

Prvi je obuhvatao život i umetnički rad Božidara Mandića u Novom Sadu krajem 1960-ih i tokom 1970-ih godina. Rekonstruisana je umetnička akcija „Flaša s mlekom“ iz 1969. godine, prikazan je film „Manijak 7001“ koji su na osmomilimetarskoj traci snimila braća Miroslav i Božidar Mandić iz 1971. godine, kao i dokumentarni film o Božidaru Mandiću „Lestvica” autora Gregora Zupanca. Takođe je predstavljena i njegova prva samostalna izložba „Jedno veče zvano veče“ na „Tribini mladih“ koju je bilo moguće rekonstruisati na osnovu teksta-prikaza objavljenog u listu „Index“. U sklopu izložbe prikazana je i obimna foto-dokumentacija.

Drugi deo izložbe obuhvatao je Božidarov život i umetnički rad u komuni „Porodica bistrih potoka.“ Prikazani su eksponati od prirodnih materijala: drveta, slame, balege, kamena koji po rečima autora i kustosa izložbe „pokušavaju da tu energiju prirode, paganske, mistične elemente prenesu u galeriju“. Neki od njih su „Kamenje bez citata, krompiri bez pesticida“ 2013, „Htenje“ 2010, „Identitet“ 1997, „Skulptura vetra“ 1980, „Gvožđe i balega“ 1987, „Trag“ 1979. i izloženi su na stalnoj postavci u komuni. Izloženo je i četrnaest izdanja porodičnog časopisa „Breza“ koji je izlazio od 1981. godine u samo jednom primerku i svi primerci se nalaze i jedino mogu da se čitaju u komuni „Porodica bistrih potoka“.

MSUV je ovim povodom otkupio filmove „Manijak 7001“ i „Konji“ novosadske gradske komune, ali dela nisu dostupna na stalnoj postavci, jer za nju MSUV još uvek nema prostora.

Deo materijala koji je prebačen na DVD format ustupila je Radio-televizija Vojvodine, jer ga Božidar ima samo na VHS trakama.