Sva dokumenta u ovoj fascikli predstavljaju vredna svedočanstva o studentskim demonstracijama i otporima na koje su angažovani intelektualci i studenti nailazili od strane zvaničnih vlasti. Dokumenta ovde navedena važan su segment za popunu hronologije u vezi sa događajima koji su obeležili studentski pokret u Jugoslaviji. Posebnu vrednost kolekcije N. Popova čine sudski spisi koji se odnose na zabranu, konfiskaciju i kasnije uništavanje vanrednog broja 5 lista „Student“ od 25. juna 1968, glavnog glasila studentske populacije na Beogradskom univerzitetu tokom demonstracija u junu 1968. godine. U kutiji broj 11, fascikli pod nazivom „Okružni sud- rešenja, 18. jul 1968“, moguće je pronaći dvadesetak sudskih dokumenata koji se odnose na ovaj slučaj.
U rešenju Okružnog suda u Beogradu iz 28. juna 1968, vidi se da je sud doneo odluku da zabrani dalje rasturanje lista „Student“, ali i da nije znao šta dalje da čini sa zaplenjenim brojevima. Međutim, već nekoliko nedelja kasnije, tačnije 18. jula doneta je odluka da se svi zaplenjeni primerci „Studenta“ unište „predajom na preradu fabrici hartije u Beogradu, uz odgovarajuću naknadu koja se kao vanredni prihod ima staviti u budžet grada Beograda“. (Kv. 752/68). Originalni dokument sa detaljnim obrazloženjem zabrane nedostaje, ali je moguće rekonstruisati događaje uvidom u dostupne materijale. U ovoj fascikli nalazi se i žalba na rešenje Okružnog suda u kojoj se navodi da je odluka suda neutemeljena, da je došlo do pogrešnog utvrđivanja činjeničnog stanja jer se sud služio „vađenjem iz inkriminisanih članaka rečenica, pojedinih izraza, pa čak i samo pojedinih reči- i sklapanjem od njih novih celina, dakakao sa potpuno drugojačijim i novim smislom.“ (Kr. 93/68, Okružni sud u Beogradu). Jedna od optužbi suda, koja se citira u žalbi kao apsurdna, glasila je da napisi u ovom broju „vrve od revolta protiv radničke klase i drugih radnih ljudi u našoj zemlji“.
Ostali dokumenti pokazuju da je žalba bila odbijena od strane Vrhovnog suda sa obrazloženjem da je uobičajeno da se „napis u štampi apsorbuje od strane čitaoca onako kako je napisan bez ikakvih dopunskih objašnjenja od strane pisca članka“. (Kr. 996/68). U rešenju Vrhovnog suda naznačeno je da se u inkriminišućem broju od strane pisaca članaka radilo na „potenciranju izvesnih negatitvnih pojava, ut takvo generaliziranje tih pojava, koje prikazuju naše društveno-političko uređenje u celini kao nazadno, bezperspektivno i staleško, i ne može se drukčije shvatitii no kao iznošenje i pronošenje takvih izopaćenih vesti i tvrđenja, kojima se izaziva uznemirenost građana“. Kao posebno problematično navedena je poslednja rečenica u članku „Misterije i histerije“, Nebojše Popova, gde je pisalo „ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju“, što je protumačeno kao širenje alarmantnih vesti koje ugrožavaju „javni red i mir“ i kao „pretnja od novih nemira“. (Kr. 996/68).
Takođe, među sudskim materijalima nalazi se i rešenje Okružnog suda kojim se obustavlja istraga protiv Nebojše Popova, saradnika lista „Student“ i Đorđija Vukovića, glavnog i odgovornog urednika lista „Student“ za krivično delo širenja lažnih vesti (po čl. 292 Krivičnog zakona) izvršenog putem štampe. Osnova za obustavljanje istrage protiv Vukovića bila je ta što je utvrđeno da je inkriminisani članak „Misterije i histerije“ pisao Popov, i da Vuković nema veze sa tim, dok je osnova za obustavljanje istrage protiv Popova obrazložena time što je broj od 25. juna u kome se nalazio problematični tekst zaplenjen tako da nije ispunjen uslov „širenja lažnih vesti.“ (Kv. 927/68).
